Rekla je da ce uciniti sve da on bude sretan..i ucinila je... Otisla je.

Dobro zapamti moj osmijeh.
Jednog dana će ti uništiti život.

Bila je luda i jedinstvena. Nepopravljiva i bezobrazno ravnodušna. Posebna. Smijehom je sakrivala strah, ponosom slabost. Bila je neko ko ne zna ostati.
I nije ostala, nikada. A volio sam je. I ona je mene voljela. I svi su to znali, osim nas.

Sretneš na hiljade ljudi i niko od njih te ne dotakne.
I onda.. Upoznaš jednu osobu i tvoj život se promeni..
Zauvek.

Sreo ju je dugo posle raskida..
On: Bio sam sa drugim djevojkama, imam novu curu i novu budućnost. Šta se promjenilo u tvom životu?
Ona je zatvorila oči da sakrije suze, sjetila se svih trenutaka koje je provela s' njim, sjetila se kako je s' njim djelila i dobro i zlo, kako je odbila mnogo drugih momaka da bi ostala s' njim.. Sačuvala je svoj ponos, skupila snagu, nasmješila se i rekla: "Izvini, je l' se mi znamo?!"

'' Razmišljam i pitam se, da li da ti kažem ''hvala'' što sam zbog tebe naučila što je bol, ili da ti kažem ''oprosti'' što si zbog mene pokazao koliko si loš.. ''

"Kažu da je velik onaj koji prašta. A ja ne praštam. Ja nisam dovoljno velika, niti je moje srce dovoljno jako da dva puta podnese isti bol. Moje srce ne daje dvije šanse. Ono ne želi da ga dva puta lome isti ljudi. Ne prašta greške i ne prihvata nikakve izgovore. Kad pukne - pukne. I nazovite me sebičnom, dajte mi bilo koji drugi pridjev u tom stilu, ali ja učim na životnim lekcijama i štitim sebe napokon. Davno sam naučila da su ljudi zli, da će te oni u koje najviše vjeruješ prvi povrijediti, da ne vrijede svi onoliko koliko misliš... Zato sad nosim ovaj oklop i dobro mi je. Ne žalim se ja, ali žale se ljudi oko mene. Valjda im smeta što me ne mogu uništavati kad god požele. Eh, žao mi je... Došlo je moje vrijeme."

Najgore je svađati se sa budalom.
Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...

"Ti mene uopšte ne poznaješ."rekoh mu....
"Mislis? Kad si nervozna kažiprstom desne ruke igraš se sa pramenovima kose, kad kupuješ čokoladicu uvijek ces izabrati kesten, nikad kokos, kad si tužna pališ jednu cigaretu za drugom, a kad voliš ćutiš više nego ikad.
I ja cu te pustiti da ćutiš. Samo nemoj progovoriti prekasno."


Ume li iko da te gleda kao da mu je citav svet u tvom telu... Da zaboravi da udahne, da te rimuje sa hiljadu sazvežda... Da te zasmeje do placa, da te rasplace do smeha... Ume li iko da je ovoliko tvoj?


Dalje zaista ne bih imao ništa više da ti javim.
Jedino možda to da si ostala najlepša medalja iz najlepšeg rata, u kome su mi srce amputirali.


Neko ce reci da sam egocentricna. Ja doista vrtim svoj svijet oko same sebe. I mogu biti i na dnu, i tamo cu biti svoja. I bit cu ponosna i dok bradom budem doticala dno. Takva sam. Neka me osude...ako žele. Neka pricaju. Njima na volju. Konzervativne duše. Moralisti. A da me pogledaju u oci? E.... to je vec zanat...


Covek, da ne bi stao i klonuo, vara sam sebe, zatrpava nedovršene zadatke novima, koje takode nece dovršiti, i u novim pothvatima i novim naporima traži nove snage i više hrabrosti. Tako covek potkrada sam sebe i s vremenom postaje sve veci i beznadniji dužnik prema sebi i svemu oko sebe.


Odglumi ravnodušnost, izblijedi obraze šminkom, skreni pogled ka neznancu... Snađi se, žena si!


" Možda nisam tvoja omiljena boja, ali jednog dana cu ti trebati da bi završio portret svog' života. "


"S Tugom jednostavno treba umeti. Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primecuješ pa ce se kad tad okrenuti i otici, iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola...
I pazi..Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje, nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu, i onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija i nikad te vise nece zaobici..."


..imaš taj dar da zaboraviš sve cega se ja ne umem ne secati..


Previse je ponosa i previse godina izmedju nas. Sad vise i ne zelim da se vratis. Zato sto nista vise ne bi bilo isto. Niko ne zeli da se njegovo sve vrati odlazeci. Zato nastavi ici naprijed. Imas ti svoje razloge..

Onda sam prijatelju shvatio sve iz nekog drugog kuta. Ona je bila uz mene kada to nisam ni znao a ponekad ni osjetio. Nisam shvatao koliko je ljubavi posvetila i dala meni. Znas, prisjetio sam se svega, i bilo mi je zao sto sam je pustio da ode. Jednostavno je postala umorna od moga nemara, jos samo jedna teska greska. Brinula se za mene a ja to nisam shvatao. Kad mi je govorila da cu jednom pogledati natrag i vidjeti sve greske nisam joj vjerovao. Ali, znas, tek sad shvatam da sam pustio najbolje sto sam imao da ode.



Nisam se vratila njemu. Vratila sam se da uzmem ono sto mi pripada. Vratila sam se da uzmem dio sebe koji je ostao kod njega.